На основу Устава из 1838. године, током наредног пролећа и лета установљаване су у Кнежевини Србији градске (Београд), варошке и сеоске општине као основни облици какве-такве локалне самоуправе становништва. Народ сваке општине бирао је себи по једног главног кмета („председатеља“) и два његова помоћника. Њих тројица сачињавали су општинску управу – примирителни (мировни) суд. Те првобитне општинске власти могле су да пресуђују у споровима чија вредност није прелазила 100 гроша. При томе су изрицане казне до три дана затвора и до десет удараца штапом. Њихов мандат је у прво време трајао три године уз могућност његовог понављања. Тог лета, 13. јула 1839. године, обнародован је закон о општинама под називом „Устројеније општина“.
Јанко Николић је био први председник (кмет) Убске општине коју су те 1839. године поред Уба сачињавали и Трњаци. Николићеви помоћници били су Јован Станковић из Уба и Васа Стевановић из Трњака. Налазећи се на тој дужности и почетком 1842. године он је даровао две форинте у сребру Главном фонду школском. Николић је, иначе, бивао убски кмет и раније али онда на основу именовања од више власти. Занимање – трговац. – Оновремени Уб је имао 63 домаћинства са 68 пореских „глава“, а Трњаци 24 домаћинства и 22 пореска обвезника. Та два места су се у време оснивања њихове општине и избора прве тамошње општинске управе налазила у Срезу посавском чије је седиште, све до 1860. године, било на Убу.
Никола Алексић – Најстарији (засад и једини) помен о њему као председнику Примирителног суда убског потиче из јануара 1844. године када је, о Светом Сави, даровао Главни фонд школски са осам гроша. Занимање – трговац.
Сретен Исаиловић – На дужноости председника Примирителног суда почетком 1847. године (дао је тада 12 гроша „за несретне погорелце у Ивањици“). Занимање – трговац.
Јован Станковић – Председатељ Суда убског 1853. године. Претплатио се тада на књигу Василија Јовановића „Момчило, војвода краља Дечанског или драматическа повест како се је Душан зацарио, у пет дејстава“. Он се на књиге претплаћивао и пре а и после те наруџбине. – Станковић је рођен почетком 19. века, године 1839. је помоћник убског кмета а доцније, по свему судећи, заповедник Убске општине у вишегодишњем трајању. У време пописа 1863. године његову породицу су сачињавали: жена Госпава, син Милош, снаха Милка и унучад Јоца и Анка. Спадао је у имућне Убљане. Занимање – трговац.
Мијаило Митровић – Председатељ Примирителног суда убског 1854. године (претплатио тада себе и сина Алексу, ученика II разреда, на по једну књигу). Умро је 1. децембра 1859. Од његових укућана пописани су 1863. године Мијаилова удова Сока и синови Алекса, Симеун – Сима и Димитрије – Митар.
Крста Лазић – Убски кмет 1855. године. (Своју ћерку Персиду претплатио је онда на књигу „Иљада и један дан или приповетке Солименине“).
Милован Савић – Кмет на Убу 1860. године. У том својству уписан је тада међу пренумеранте на књигу Ђорђа Гроздановића „Животоописније његове светлости Милош Т. Обреновића књаза српског“. Рођен је око 1823. године. У време пописа становника 1863. године живео је у породици са женом Савком и поћерком Јованом. Занимање – бакалин и механхија. Из Уба је 1860. седиште Среза посавског пренесено у Обреновац али је из Ваљева у убску варош премештено седиште Срерза тамнавског.
Маринко Марковић – Председник Убског примиритерног суда 1863. па поново 1870. године (поклонио тада 30 гроша војницима приликом „пролетњи упражњења народне војске“). Марковић је рођен око 1837. године а са њим су 1863. у породици били: жена Дивна и кћери Јелена и Јулка. У његов приход спадало је 1863. године и осам талира „од плате кметова“. Занимање – абаџија. – Убски одборници из 1870. године: Јован Вуковић, Милан Гавриловић, Мијаило Лазаревић, Ранко Воиновић, Тодор Глигач, Јеврем Лукић, Милентија Радовић, Милосав Вукосављевић и Мићо Петровић.
Јован Јеротић – Председник Убске општине 1868. године. Тада су се у општинској управи налазили: Богосав Спасојевић и Спасоје Павловић. Јеротић је рођен око 1815. године. Његову породицу су 1863. године сачињавали: жена Анка и синови Глигорије (умро 1876) и Милан. Припадао је кругу најимућнијих Убљана. Занимање – бакалин и механхија.
Сима М. Симић – Председник Општине убске 1880. године. Рођен око 1830. Живео је 1863. у породичној заједници коју су сачињавали: жена Христина, син Љубомир, мати Василија, брат Глигорије, снаха Јока и сироче Павле. Спадао је у имућне житеље убске вароши. Занимање – трговац.
Богосав М. Спасојевић (?, 1835 – Уб, август 1903) – Председник Убске општине пред крај 19. века. Припадник Напредне странке, биран за народног и именован за краљевког посланика. Био је и председник Убске штедионице. Кад су му супруга Вујана и сестрић Драгић Солдатовић, касациони судија, постављали споменик у убском гробљу уклесали су на њему и попис свих тих Богословљевих дужности. Занимање – трговац.
Михаило Т. Богатинчевић (Шабац, 1. јануар 1847 – Београд, 21. март 1897) – Председник Општине убске 1893. године. У том својству поздравио је на Убу, у име суграђана, краља Александра Обреновића, 17. августа 1893. Потиче из једне од најимућнијих шабачких породица. Своју економдку моћ учврстио је женидбом из Даниловића, најмоћније убске породице, а сопствену трговинску фирму на Убу основао је 1884. године. Политички је припадао Либералној странци. – Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 19. века Убску општину су чинила четири насеља: Трњаци, Мургаш, Гуњевац и Уб.
Ранисав Лазић (Рогачица ? – Уб, 13. март 1915) – Председник Убске општине у два мандата у годинама на преласку 19. у 20. век. Члан Напредне странке. Занимање – сарач. – Убску општину је у то време једино чинила варошица Уб са својих 231 домачћинством и 1.243 становника. Она ће и у н аредних пола века бити издвојена у засебну општину.
Петар Ђ. Манојловић (Уб, 1862 – 6. мај 1930) – Председник Убске општине постао 1903. У почетку је политички припадао Радикалној странци, доцније демократа. Изабран је 1906. године за посланика у Скупштини Ваљевског округа. Занимање – трговац.
Милијан М. Живојиновић (Бањани, око 1860 – Уб, 18. мај 1928) – Председник општине 1908. године. Био је трговац, имао спратну кућу у Главној убској улици, међу оновременим суграђанима познат са надимком Бањанац.
Крста Петровић – Председник Општине убске 1912. године. Занимање – трговац, политичка припадност – радикал.
Милорад С. Ђурић – Председник Убске општине за време окупације у Првом светском рату. После рата оптуживан за сарадњу са окупаторима.
Иван А. Николић (Уб, 6. јун 1886 – 27. јун 1956) – За председника Убске општине изабран 20. августа 1920. године, на листи Комунистичке партије Југославије која је међу Убљанима тада добила надполовичну већину. Смењен је јануара 1921, на основу тзв. Обзнане. Занимање – кафеџија, власник „Старог хана“ у главној варошкој улици. После две деценије поново на дужности председника Убске општине, овога пута у раздобљу од априла 1942. до октобра 1944.
Петар Вукајловић (Рогачица, око 1863 – Уб, 1934) – Постављен за председника почетком 1921. године, након смењивања комунистичке општинске управе. Члан Демократске странке. Занимање – трговац.
Миливоје М. Јездимировић – Председник Убске општине постао у августу 1923. године као нисилац грађанске листе (победио Петра Вукајловића и Мишу Васовића). У том својству је предложио а Одбор варошице Уб усвојио већ 25. августа 1923. одлуку о оснивању на Убу дворазредне приватне гимназије што је те године и оживотворено. Био је власник „Гласа Тамнаве“ првих новина на Убу. Занимање – правник.
Стеван Парезановић – Председник Општине варошице Уб 1930. године. (Тадашњи општински кметови били су: Ратко Марјановић и Милорад Васовић, деловођа Светозар Ракић). Парезановић је имао велику кућу, уз то и једну од најлепших у главној варошкој улици. Занимање – трговац. – Општина Уб је, према попису од 31. марта 1931. године, имала 307 домаћинстава са 1.284 становника.
Добросав Марјановић (Доброселица код Чајетине, 28. јун 1898 – Уб, 28. март 1954) – Први пут је изабран за председника Убске општине 8. октобра 1933. (као политички припадник Југословенске националне странке) па поново 1936. године (припадник Југословенске радикалне заједнице). Остао на председничкој дужности до 15. априла 1942. занимање – кафеџија, власник пивнице „Мајдан“.
Бранко Влајнић (Деч у Срему, 1890 – Шабац, 5. мај 1977) – Изабран у јесен 1944. године за првог председника Народноослободилачког одбора Уб али се на тој дужности није дуго задржао. Породица му се доселила међу Убљане у лето 1892. имао је велику кућу са пространим плацем у главној варошкој улици. Занимање – трговац.
Стратимир Селаковић (Неготин, 16. септембар 1894 – Београд, 19. август 1986) – Председник Убске општине у почетном раздобљу после Другог светског рата. Занимање – адвокат.
Михајло Мика Глишић (Шабац, 1884 – Уб, 7. септембар 1968) – Председник Месног народног одбора Уб 1945 – 46. Доцније директор Кројачке задруге и Услужног предузећа „Пролетер“. Занимање – кројач.
Богдан Велић (Делиблато у Банату, 1905 – Београд, 27. новембар 1978) – Председник општине у времену око 1947. године. Ималац Партизанске споменице 1941. занимање – опанчар. Месном народном одбору Уб у Тамнавском срезу припадала су тада, поред Уба, и села Гуњевац и Трњаци.
Живан Лончаревић (Меленци у Банату, 6. март 1907 - ? ) – Председник Убске општине до априла 1952. године. На Уб се доселио из Пожаревца. По одласку са председничке дужности био је дугогодишњи директор убског Угоститељског предузећа „Шумадија“. Занимање – опанчар.
Зоран Влајковић ( Уб, 1924 – Београд, 31. децембар 1980) – Председник Народног одбора Општине Уб од априла 1952. до јула 1955. године (секретар Миодраг Јоцић). Учествовао је у партизанском устанку 1941, после рата директор Тамнавских рудника. Занимање – опанчар.
Андрија Мазињанин (Купиново у Срему, 27. новембар 1911 – Ваљево, 8. јул 1992) – Изабран за председника Народног одбора Општине Уб у јулу 1955. године (за секретара је именован Бранислав Вулешевић). Мазињанин је до тада био председник Среског народног одбора. Остао је на дужности председника општине око годину дана, до избора за председника Среског одбора СУБНОР Ваљево када одлази из Уба. – Укрупњавањем општина у лето 1955. године оформљене су у Тамнави четири општине – Уб (14 насељених места), Радљево, Бањани и Памбуковица.
Милорад Миле Мандић (Тулари, 1922 – Београд, 15. јануар 1998) – Председник Народног одбора Општине Уб од 1956. године. У време његовог председниковања Убу су најпре припојене општине Памбуковица и Радљево (1957. године), а од 1. јануара 1960. и Општина Бањани. Мандић је 1941. учествовао у партизанском устанку. По одласку са председничке дужности на Убу био је директор Електродистрибуције Ваљево и предузећа „Елмонт“ у Лајковицу.
Берислав Тешић (Новаци, 1924 – Београд, 7. април 2006) – Изабран је, први пут, за председника Скупштине општине Уб у априлу 1960. па поново 3. јуна 1963. године. У време његовог председниковања Уб је добио водовод. Доцније у Београду био директор ИП „Задруга“. Занимање – економиста.
Томислав Симић (Гуњевац, 31. децембар 1930 – Београд, 29. март 1977) – Председник Убске општине од 20. маја 1967. године. Занимање – учитељ.
Мирослав Селаковић (Уб, 17. август 1937 – 17. јануар 1986) – Председник Убске општине од 1972. године (преузео дужност као дотадашњи потпредседник јер се Томислав Симић одселио у Београд). Поново је изабран 26. априла 1974. и још један пут 21. априла 1978. године. Убљани га сматрају својим најпредузимљивијим општинским председником. Занимање – дипломирани инжењер агрономије.
Александар Љ. Марковић (Гуњевац. 6. април 1936) – Председник Убске општине у два мандата, најпре од априла 1982. па поново од 20. априла 1984. до 1986. године. До тада директор предузећа „Зимпа“ у које се вратио по истеку председничког мандата. Био је и посланик у Скупштини Србије (1986 – 90). Занимање – дипломирани машински инжењер.
Лазар Николић (Врело, 19. септембар 1941) – Изабран за председника Скупштине општине Уб 21. априла 1986. године. До тада директор конфекције „Убљанка“. Занимање – економски техничар.
Драгиша Јанковић (Чучуге, 5. августа 1955) – Председник Убске општине од новембра 1989. до 1997. године. Биран је и за посланика у Скупштини Србије као кандидат Социјалистичке партије Србије. Занимање – дипломирани агоекономиста.
Никола Старчевић (Ваљево, 11. јануар 1948) – Председник Убске општине у раздобљу 1997 – 2000. година. Изабран је као кандидат Социјалистичке партије Србије. Занимање – наставник руског језика.
Зоран Матић (Уб, 22. јун 1956 – 20. мај 2007.) – Председник Убске општине од 2. новембра 2000. године. Иако су на тим изборима социјалисти имали већину, за председника Општине је изабран Матић као кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС). Занимање – електроинжењер.
Сава Сарић (Уб, 7. септембар 1954) – За председника Убске општине изабран 5. јануара 2003. године, на ванредним локалним изборима, као кандидат Удружења „Завичај“. Занимање – професор математике.
Звонко Минић (Ваљево, 30. август 1961) – У јесен 2006. године изабран за председника Убске општине као кандидат коалиције Демократске странке Србије и Нове Србије. До тада директор Дирекције за уређење и изградњу Уба. Занимање – дипломирани економиста.
Владислав Крсмановић (Ваљево, 27.новембар 1965) – Председник Убске општине у раздобљу 2008 – 2012. година. Изабран као кандидат Демократдке странке чији је члан од њених почетака. Дипломирао је на Економском факултету у Београду, до избора за председника руководилац београдског „Дунав аута“ у саставу „Дунав осигурања“.
Дарко Глишић (Уб, 28. мај 1973) – Председник Убске општине, у првом мандату изабран 28. маја 2012. као кандидат коалиције окупљене око Српске напредне странке. Други мандат започиње 5. маја 2016. године.Трећи мандат започиње 21.августа 2020. године.Четврти мандат започиње 26.јануара 2024.године. Министар за јавна улагања Републике Србије постаје 02.05.2024. године.Инжењер је геодезије, био од 2004. народни посланик на листи Српске радикалне странке.
Александар Јовановић Џајић ( Београд, 1963) - Актуелни председник Убске општинем од 07.јуна 2024. године. Функцију заменика председника општине вршио је од 25.маја 2012.године. Као члан Српске радикалне странке, у политику се укључио 1998. године. Формирањем Српске напредне странке 2008. године, постаје њен члан од оснивања. По завршетку средње школе, на Факултету за физичко васпитање у Београду, 1987. године стиче звање вишег тренера фудбала, а 2010. године, завршетком школовања на Академији фудбала у Београду, стиче звање струковног менаџера.
Садашња Убска општина простире се на површини од 456 километара квадратних. Насеља 38, становника 29.022 (попис из 2011). Уб има 6.164 становника. Највеће село је Совљак са 1.819 становника, најмања је Кршна Глава – 157. Слава Уба – Спасовдан.
Милорад Радојичић
