Административна подела

Административна подела из 1834. године

пре 1834.

Београдски пашалук (односно Смедеревски санxак) имао је 13 нахија; за чување реда и плаћање данка паши одговоран је био српски нахиски кнез, који је био стварни господар нахије; ово је било резултат Свиштовског мира од 1791. године и фермана султана Селима од 1973. године којим је јањичарима забрањено становање у Београдском пашалуку, а Србима смањен данак на 400.000 гроша (20 гроша на ожењеног човека годишње), а београдски паша, са своје стране, Ебу-Бекир је учинио крај самовиљи турских чиновника и поверио нахиским кнезовима уређење финасијских ствари; Уб је био у оквиру Ваљевске нахије са седиштем у Ваљеву.[1]

Правитељствујушчи совјет је 1807. године донео одлуку о подели земље на нахије, и подели нахија на кнежине. На челу сваке нахије налазио се главни кнез, а на челу кнежине кнежински кнез. Подела на нахије остала је до краја Првог устанка .[2]

Одлуком Скупштине од 1834. године, на предлог кнеза Милоша, Србија је подељена на пет сердарстава, а свако сердарство обухватало је неколико нахија које су тада добиле назиив “окружја” (касније округа) којих је било 19; окружја су се делила на капетаније (срезове) који су 1830. године заменили тадашње кнежине; срески капетани и окружни начелници били су људи кнеза Милоша; Уб је био у саставу Мачванског Сердарства (Шабац) а у окружју ваљевском - капетанија (срез) тамнавски.[3]

Фебруара 1935. године донет је Срертњски устав који је укинуо велика сердарства и управну поделу Србије засновао на окрузима (15 округа), срезовима и општинама; Уб је припадао Окружју Ваљевском, срез тамнавски.[4]

Како је Сретењски устав био кратког века, то је Кнез Милош 1836. године донео посебан закон “о дужностима војних комаданата, исправниченства и срески старешина” којим се установљавају главна заповедништва са цивилном и војном влашћу и земљ се дели на четири подручја заповедништва и Београд као посебно заповедништво; поделу земље на 17 округа потврдио је и”турски устав” од 1838. године; подела на округе какава је постојала 1838 године остаће све до 1890 године; Варош Београд за све време има посебну управу; Уб је припадао Ваљевском округу.[5]

Турски устав од 1838 године означио је крај владавине Кнеза Милоша и почетак владавине уставобранитеља који су 12. маја 1839 године донели закон о “Устројенију окружни начелничестава и главним дужностима срески начелника” и по овом закону округ и срез као управне једнице само су нижи полицијски органи државе, који брину о реду и безбедности дотичног подручја (само полицијска функција). Овај закон остао је на снази до доношења новог 1. априла 1890. године и истим је донекле спроведена самоуправа у државној организацији

Два месеца касније, 13. јула 1839 године уставобранитељи су донели “закон о устројенију општина” по ком су општине требале бити основне управне и самоуправне једнице. По том закону општине су биле подељене у три класе: у прву је спадао само Београд, у другу “варошке општине’ а у трећу “сеоске” општине. Ово је био први закон о општинама у Србији. Међути како је закон за то време био либералан то је 24. марта 1866 донет нови закон о општинама по коме је општина само један локални орган који има да изврује одлуке виших органа.[6]

Окружје Ваљевско

Срез Тамнавски[7]

Радикалска влада 1888 године доноси нови устав по узору на француски. По том уставу остали су окрузи и била је предвиђена самоуправа општина (општински збор, одбор и суд) и округа (окружна скупштина и одбор) док је самоуправа срезова била занемарена. Самоуправа је, међутим, била ограничена правом надзора државних органа (окружних односно среских начелника) у вођењу окружних и општинских послова[8].

Самоуправа округа је само делимично оствареана у виду окружне скупштине и окружног одбора који “из државне управне власти воде бригу о чувању и унапређењу просветних, привредних, саобраћајних, санитетских и финансијских окружних интереса”. Самоуправа општина је нешто шира и општинске послове врши општински суд, општински одбор и општински збор (скупштина). Избори су непосредни а право гласа има сваки житељ, који уз друге услове, плаћа држави 15 динара непосредног пореза. Круг надлежности општинан одређен је законом.[9]

Сагласно уставу из 1888 године, 25. новембра донет је нови закон о општинама, а 15. марта 1890 године нови закон о админстративној подели краљевине Србије          (15 округа и 72 среза – мање него пре), али је по укидању устава, нова влада донела нови закон о изменама закона о админстративној подели краљевине Србије. По закону из 1890 и из 1896 године Уб је припадао Ваљевском окруку, Тамнавски срез.[10] Закон о адмистративној подели мењан је касније и то 1899, 1900, 1902. Овако утврђена подела од са 15 на 17 округа остала је на снази до 1918 односно 1921 године.[11]

Што се тиче општина, после устава из 188 године донесен је 25. новембра 1889 године закон о општинама По овом закону општина не може имати мање од 200 (пре 500) пореских глава, изузев у врлетним местима где се може допустити да општина може бити испод тог минимума, а варошице су се могле образовати без обзира на број пореских глава. Изменом овог закона 1902 године уместо 200 пореских глава предвиђено је 200 пунолетних грађана.[12]

 Ваљевски округ

Срез Тамнавски[13]

Са гледишта административно-територијалне поделе раздобље између 1918 до 1941 године дели се на три периода:

1) Период од 1918 до Видовданског устава 1921 године, у коме су задржане предратне поделе земље;

2) Период од 1921 до 1929 године када су уместо округа установљене области (жупаније); Уб је био у Ваљевској области - Округ ваљевски;

3) Период од 3. октобра 1929 када су уведене “бановине” до капитулације 1945 године.[14]

По административно - територијалној подело за период 1912 - 1921 година, Уб је припадао Округу Ваљево, Срез Тамнсвски, и то (општине)[15]:

1. Бајевац
2. Бањане
3. Борак
4. Врело
5. Докмир
6. Јабучје
7. Лајковац
8. Мургаш
9. Непричава
10. Новаци
11. Паљуви
12. Памбуковица
13. Радљево
14. Совљак
15. Таково
16. Тврдојевац
17. Трлић
18. Тулари
19. Уб

Тек 1933. године донет је закон о општинама - општина са најмање 3.000 становника. Општине су груписане по срезовима. Самопуправа општина по овом закону била је ограничена ингеренцима државних органа у општинске послове. Уб је тада био у Тамнавском срезу[16].

По Уставу Нродне Реублике Србије из 1947. године територија Србије је била подељена на округе, окрузи на срезове, а срезови на подручја месних народних одбора.

Од 1945 до 1947. године Убх је био у оквиру округа ваљевског.[17]

Од 1947 до 1949. године више нема округе и Уб припада тамнавском срезу.[18]

Од 1949 до 1952. године имамао области и Уб припада Тамнавском срезу у оквиру Београдске области.[19]

Од 1945. до 1947. године постојесрезови и у њима општине а свака општина је имала у свом саставу и месне народноослободилачке одборе

Од 1947. до 1950. године постојао је Срез Тамнавски са седиштем у Убу, а срез су чинили месни народни одбори (24 месна одбора, где је Уб као седиште МНО Уб обухватао насељена места Уб, Гуњевац, Трњаци)

По закону о административно-територијалној подели НРС из јануара 1950. године задржани су МНО, а Уб сада има, тачније у оквиру Тамнавског среза постоји 23 месна одбора.

Првог децембра 1951. године престали су са радом (јер су укинути) обласни месни одбори као административно-територијалне јединице, априла 1952. године донет је ЗАкон о подели територије НРС на општине, срезове и градове

По административној подели која је важила крајем 1952. године, Тамнавски срез – Уб чиниле су следеће општине и насељена места:[20]

1. Бајевац – Бајевац, Врховине, Непричава, Степање
2. Бањани – Бањани, Калиновац
3. Баталаге – Баталаге, Зукве, Новаци, Брезовица
4. Врело - Врело
5. Докмир – Докмир, Чучуге
6. Јабучје – Јабучје
7. Кожуар - Кожуар, Вукона
8. Мали Борак – Мали Борак, Скобаљ
9. Мургаш - Мургаш, Руклада
10. Паљуви – Паљуви, Стубленица
11. Памбуковица - Памуковица
12. Радљево – Радљево, Шарбане, Рупљани, Каленић
13. Совљак - Совљак
14. Таково – Таково, Богдановица, Црвена Јабука
15. Тврдојевац – Тврдојевац, Звиздар, Гвозденовић
16. Трлић – Трлић
17. Тулари - Тулари
18. Уб – Уб, Трњаци, Гyњевац

Народна Скупштина усвојила је 1955. године Закон о подручјима срезова и општина, и по њему у Ваљевском срезу постоји:[21]

1. 1.Општина Памбуковица, са седиштем у Памбуковици, која обухвата следећа насељена места: Памбуковица, Баталаге, Докмир, Зукве, Новаци, Трлић, Чучуге;
2. 2.Општина Уб, са седиштем у Убу, која обухвата следећа насељена места:Уб, Таково, Богдановица, Гвозденовића, Гуњевац, Звиздар, Мургаш, Паљуви, Руклада, Совљак, Стубленица, Тврдојевац, Трњаци, Црвена Јабука;
3. 3.Општина Словац - ... Врховине ...
4. 4.из Тамнавског среза у Срез Обрановац: Калиновац, Бргуле, Лисо Поље, Брезовица, Врело, Кожуар, Вукона, Радљево, Шарбане, Рупљани, Каленић, Тулари,

По Закону о подручјима срезова и општина У НРС из 1957. године у срезу Ваљево имамо општине са насељеним местима:[22]

1. 1.Општина Бањани: Бањани, Баталаге, Брезовица, Врело, Вукићевица, Вукона, Дрен, Калиновац, Кожуар, Орашац, Тулари;
2. 2.Општина Уб: Бајевац, Бргуле, Врховине, Гвозденовић, Гуњевац, Докмир, Звиздар, Зукве, Јошева, Каленић, Лисо Поље, Лончаник, Љубинић, Милорци, Мургаш, Непричава, Новаци, Паљуви, Пабуковица, Радљево, Рулада, Совљак, Степање, Стубленица, Таково, Богдановица, Тврдојевац, Трлић, Трњаци, Уб, Црвена Јабука, Чучyге и Шарбане.

Законом о подручјима општина и срезова у НРС од 26.11.1959. године а ступио на снагу 1.1.1960. године од претходних 18 општина колико их је било 1957. године формирано је само 8 општина.

Општина Уб има следећа насељена места: Бањани, Бргуле, Брезовица, Врело, Врховине, Вукона, Памбуковица, Гвозденовић, Гуњевац, Докмир, Звиздар, Јошева, Каленић, Калиновац, Кожуар, Кршна Глава, Лисо Поље, Лончаник, Љубинић, Милорци, Мургаш, Новаци, Паљуви, Радљево, Радуша, Руклада, Слатина, Совљак, Стубленица, Таково, Богдановица, Тврдојевац, Трлић, Тулари, Трњаци, Уб, Црвена Јабука, Чучуге и Шарбане.[23]

Месне заједнице уведене су 2. јула 1964. године.[24]

Законом о изменама и допуна Закона о подручјима општина и срезова донетим крајем 1965. године, Љубинић је издвојен из састава општине Уб и укључен у састав општине Обреновац која је припала територији града Београда.[25]

Срезови су укинути закључно са 31.03.1967. године а на основу решења Устава из 1963. године и Уставног закона о укудању срезова у СРС из 1966. године.[26]